prica o paucicu
Autor cartmanswhore | 27 Feb, 2012U kuci je zivio paucic.
Mali i sretan.
Imao je svoj kutic,a u kuticu mrezicu za lov musica.
Nije bilo propuha i nitko nije smetao njegovom zivotu.
>>Za potpunu srecu potrebna mi je samo zena<<,uzdahnuo je.
Nitko nije cuo njegov uzdah.
Kuca je bila zakljucana,nalazila se uz more i sluzila vlasnicima za ljetovanje.
Paucic je poduzimao male setnjice po zidovima.
Tu i tamo bi ostavio pokoju svoju svilenkastu nit kao oznaku da tu zivi i ceka zenu.
Sanjario je kako ce se ozeniti,imati djecu,pa ce se i ona pozeniti i on ce docekati lijepu starost uz mnogobrojnu unucad.
Tako je sve mirisalo na lijepi obiteljski zivot.
Ali jednoga dana prozori se otvorise.
Nastao je propuh.
Usla je glazba s tranzistora i otjerala tisinu.
Neka dozlaboga marljiva metla omahivala je po zidovima i podu.
Neka je pak krpa prala prozore,druga brisala prasinu....
Paucic se sakrio iza ogledala i zirkao to cistoljubivo mahnitanje.
Iza toga su dosli glasni djeciji glasovi,mirisi hrane i mnogo toga sto je smetalo paucicevom mirnom zivotu.
Zabrinut,bez svog kutica,zaplakao je.
Oduzese mu mrezicu za lov,a postalo je i opasno zivjeti u takvim okolnostima.
Pokupio je svoje uzdahe i krenuo u potragu za mirnim zivotom.
Od tada mu se zameo svaki trag.
