ono kad te zaboli kifla za sve
Autor cartmanswhore | 21 Mar, 2012
Eno danas vidim u izlogu neki par nogu strsi iz nekog jebenog zida. I sad gledam ja njih,one gledaju mene i cekamo mi ko ce bacit prvu carapu da dvoboj pocne. Neka baba sa svojom violinom razmahala se nasred prolaza i mlati li ga mlati u nekom ritmu muzike za ples. I ja sad onako,gledam u prokleti par nogu koji idalje strsi uperen u neku drugu umjetnu babu pokraj sebe koja je bila umotana u prokletu masnicu. I nista ja sad. Smrdim nasred prolaza,cekam da me pokoji frizider uzme u sebe,proguta me i ostavi unutra da se nekvarim i dalje. Kad ono trci kifla iz pekare,zajedno s dva pereca,pokrali neki bahati slanac koji je uzeo sacmu i sad ih tjera prek pola trga sa slabo navucenim gacama i krmeljima koji su se stvorili do germe. Ja vec polako u cudu. Al ono sta sad. Nije da se kifle cesto odlucuju na orobljavanje svoje maticne pekare. Obicno su to cinile u konkurentskim pekarama di siptari nisu znali ni imena od tristo miliona i dvejsto pedeset iljada sinova kojima su davali imena poput Trkljon,Maljon,Veseljon,Dripljon,Guljon,Radavljon,Televijizon. Al nema veze. Secem ja dalje. Ono ceka me cijeli dan ispitivanja i mislim si kak ce ona bogata kifla sad dobro prozivjet dan. Odem na kafu u neku birtiju,procitam jelovnik,popijem caj i odgegam se kuci. Pita me stari,sta mi se desilo pa sam izasla iz sobe,ja reko zaboli me kifla,ajde setaj. I dan je ispao sasvim dobar. Ili sam ja tako prokleto dobra,pa se sve sredi samo da ostanem divna? To ce nam svima ostati zivotna misterija.
